U brojnim praistorijskim kulturama, uloga žena bila je u obradi zemlje i pripitomljavanju životinja, dok bi muškarci lovili divljač.

S nastankom patrijarhalnog društva, primarni zadatak žena bio je odgajanje dece, a muškarac je bio zadužen za izdržavanje porodice. U patrijarhalnom društvu, porodica u kojoj žena nije radila bio je primer dobrostojeće porodice. Žena je radila samo ako je to bilo neophodno za preživljavanje porodice. U samom društvu, žene nisu imale pravo glasa, obrazovanje im je bilo ograničeno na čitanje i pisanje, ručne radove, i gajenje dece, a same one su smatrane nesposobnim da se staraju same o sebi.

U 19. veku, dolazi do nastanka feminizma, čiji je najistaknutiji predstavnik bila Klara Cetkin. Feministinje su zahtevale potpunu jednakost žena i muškaraca. Najveća prepreka tom pokretu bile su (i još uvek su) predrasude koje su stvarane vekovima i koje su stvarale nejednakost. Feministkinje su zahtevale da se odbaci ideal žene domaćice. Međutim, tek će kraj Prvog svetskog rata doneti ozbiljnije promene u statusu žene u društvu. Kako su svi muškarci bili na frontu, žene su morale da preuzmu poslove koje su ti muškarci ostavili otišavši u rat. U fabrikama, naročito fabrikama oružja, radnički redovi su se sastojali od žena. Žene su varile, lile, i pravile topove i municiju. Takoše je ogroman broj žena otišao na front kao medicinsko osoblje, gde su radile kao bolničarke i negovale ranjenike. Nakon završetka rata, mnoge od njih su odbile da se vrate u ulogu domaćice, a i samo društvo u mnogim zemljama je počelo da menja tvrdokorne patrijarhalne stavove.

Danas u mnogim zemljama sveta žene su dosta izjednačene sa muškarcima, a sociološka svest društva se polako menja. Sve je više žena koje aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu jedne zemlje. Neke zemlje imaju žene na mestu predsednika ili drugih bitnih političkih položaja. Međutim, još uvek postoji diskriminacija žena, čak i u najnaprednijim društvima, počev od nasilja u porodici do nejednakih materijalnih prihoda za obavljanje istog posla. S druge strane, u primitivnijim društvima mnoga ljudska prava žena se krše, počev od potpune potčinjenosti muškarcu da odlučuje o njenoj sudbini i životu, bilo da se radi o mužu ili ocu, bratu, preko blagonaklonog gledanja na ubistva žena od strane istih zbog kršenja nekog od patrijarhalnih zakona, do fizičkog sakaćenja (ablacija) koje je još uvek prisutno u nekim afričkim zemljama